Сигурна кућу у Нишу уточиште за жене и децу жртве породичног насиља

in Друштво on 02.12.2021.

Крагујевац, 02.12.2021. – Сигурна кућа за жене и децу жртве породичног насиља, постоји у Нишу од 2011. године. Оснивач је Скупштина Града Ниша. Пун капацитет је 25 корисника, а тренутно је на смештају 19 особа. Од почетка оснивања до сада на смештају је било више од хиљаду особа. Нажалост никада од оснивања ова установа није била празна. Сигурна кућа покрива територију југоистока Србије и регионалног је карактера.

Основна делатност Сигурне куће је заштита и збрињавање жена и деце жртава породичног насиља.

 “Међутим, оно што ми радимо је и пружање психо-социјалне помоћи и подршке, као и економска подршка. Њаважније нам је да жени укажемо на то да мора да има поверења у нас и да смо ту да јој помогнемо. Наш рад се одвија кроз индивудалне и групне саветодавне разговоре. Kада је у питању индивидуални разговор, најпре урадимо интервју са нашом корисницом како бисмо добили основне податке о томе колико је дуго трпела насиље и које су врсте насиља у питању. Затим користимо и неке од психолошких пројективних техника, тестова. Значи нам и листа основних биографских информација где добијамо основне податке о косрисници, о њеном детињству, ситуацији у породици и о свим тешкоћама које је имала. На основу тога усмеравамо наш саветодавни рад. Нормално је да не можемо са сваком особом пођеднако исто радити. Циљ је да жену оснажимо и повратимо јој самопоштовање. Имамо и групне едукативне радионице о различитим темама. Оно што је новина, јесу и мотивационе радионице на којима присуствују бивше кориснице које су успешно превазишле проблем насиља”, објашњава Соња Шћекић, директорка Сигурне куће.

Додаје и да није довољно жртву само психички оснажити. То је основно, међутим да би та помоћ била права, потребно је радити на њиховом економском оснаживању.
“Јасно је да жртва насиља може бити свака жена без обзира на образовање и економски и социјални статус. Али, наша статистика показује да су у Сигурној кући у 90 одсто случајева жене без посла. Због тога је јако важно економско оснаживање. Kако бисмо их еконосмки оснажили стално контактирамо потенцијалне послодавце. Имамо и потписан протокол са Националном службом за запошљавање. Такође, сами као установа обезбеђујемо новац за њихово економско оснаживање, односно за уплату њихове едукације и образовања”, каже она.

 Од почетка године у Сигурној кући за жене и децу жртве породичног насиља у Нишу збринуто је 66 особа, док је прошле године тај број био 61. Од 66 особа које су у Сигурној кући, било је 36 жена и тридесеторо деце.

 Пандемија корона вируса није утицала на повечање броја корисница.

“Очекивали смо да ће због ситуације са корона вирусом већи број жена тражити заштиту и смештај у Сигурној кући, што није био случај. Можемо да кажемо да је број жртава био и мањи у односу на ранији период. Сматарм да су се жене које иначе трпе насиља дужи низ година у ситуацији епидемије усредсредиле на очување здравља своје породице и себе, а проблем насиља оставиле по страни”, каже Шћекићева.

 На питање да ли се дешавало да се и после боравка у Сигурној кући, жене врате насилним партнерима, Шћекићева одговара: “Што се тиче неког ранијег периода, од пре 5 година, ситуација је била таква да се 50 одсто жена поново враћало код свог насилног партнера. Последњих година је ситуација другачија. У процентима је то неких 20 до 30 одсто. У Сигурној кући кориснице могу да остану до 6 месеци, међутим често се дешава да остају и дуже, након што стручни тим установе заједно са Центром за социјални рад сагледа комплетну ситуацију жене. Уколико није решила свој стамбени и економски статус, дозвољено је да остане дуже у Сигурној кући”.

 Сигурна кућа у Нишу има и подршку града у оснаживању корисница. Међутим, ова установа обезбеђује и додатна средства, ван буџета града. Сама зграда Сигурне куће у Нишу стара је око 60 година и било је потребно много улагања.

 “Сада наше кориснице и њихова деца имају све што им је потребно. Захваљујући пројектима, поставили смо нову ограду, увели видео надзор са 14 камера, обезбедили информатичке собе, затим уредили играонице и урадили комплетну реконструкцију просторија”, нагласила је Шћекићева. (крај) ам/нм